http://www.nsbaptisti.org.rs/components/com_gk3_photoslide/thumbs_big/251995header2.jpglink
http://www.nsbaptisti.org.rs/components/com_gk3_photoslide/thumbs_big/178540advent_candles_cropped.jpglink
http://www.nsbaptisti.org.rs/components/com_gk3_photoslide/thumbs_big/764947omladina.jpglink
http://www.nsbaptisti.org.rs/components/com_gk3_photoslide/thumbs_big/219778upoznajte_nas.jpglink

ko su baptisti

saznajte više

koncert

pridružite nam se za Božić

aktivnosti

redovna dešavanja u koja se možete uključiti

upoznajte nas

intervjui

ko su baptisti koncert aktivnosti upoznajte nas

Ana Cojić (41), inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Knjaževca

„Vera u Boga mi pomaže u teškim vremenima.”

Godinama ste aktivni u crkvi, naročito u radu s mladima. Kako doživljavate crkvu?

- Najviše kao porodicu. Oba roditelja su mi umrla, a nemam rođenog brata ili sestru, pa mi je nekako i prirodno da crkvu doživim kao porodicu u duhovnom smislu. Tu su ljudi s kojima se družim, koje volim i koji su stajali uz mene i molili se za mene u teškim periodima u životu. Čudno je to kako Bog uobliči jednu lokalnu zajednicu. Možda nas u nekim drugim okolnostima ništa ne bi povezalo, toliko smo različiti. Uprkos različitostima, zajednički su nam opšti stav prema životu i vera u Boga, i to nas povezuje.

Spomenuli ste težak period u životu, na šta tačno mislite?

- Na boravak u Knjaževcu posle diplomiranja. Poreklom sam iz Knjaževca i sticajem okolnosti sam devedesetih godina ponovo morala da provedem u tom gradu dve i po godine. Jedno vreme sam bila bez posla, u novim okolnostima u kojima mi nije bilo lako. Ali nekako sam osećala da veza s prijateljima iz crkve u Novom Sadu nikada nije bila prekinuta. Često su me zvali telefonom, molili se za mene i pomagali mi na razne praktične načine.

Kako vam je u takvim trenucima pomogla vaša vera u Boga?

- Ja po prirodi nisam toliko jaka i čvrsta. Mislim da ne bih uspela da preguram neke teške periode da Bog nije zaista bio uz mene i davao mi unutrašnju snagu da izdržim to sve, i da nije u određeno vreme promenio dešavanja i okrenuo okolnosti na neku drugu, bolju stranu. Ponekad kada gledam kako neko prolazi kroz teškoće, pitam se kako uspeva da izdrži bez vere u Boga i poverenja da će On nekako sve izvesti na dobro. Ljudi proguraju teška vremena kako znaju i umeju, ali iskreno mislim da je sa Bogom lakše.

Kako je takvo iskustvo obojilo vaš pogled na svet?

- Podiglo je brigu za ljude na više mesto na mom spisku prioriteta. Da li su dobro, da li imaju zdravstvenih problema, kako se osećaju... Ljudi sve više gledaju samo sebe i postaju otuđeni jedni od drugih. Do te mere da im je neobično ako neko pokaže istinsku brigu za njih. A ja mislim da je svaki hrišćanin pozvan na to. Širi humanitarni rad jeste zadatak crkve, ali postoji i onaj intimniji poziv da se pružimo ka pojedincu u potrebi i zavijemo ranu koja boli. Ima dosta usamljenih ljudi koji ne osećaju da negde pripadaju.